Thursday, August 2, 2018

aplauz

   Neki žive samo za ovo al neću o tome. Nije baš ni za temu o amerima iako je vezano za njih. Sva sranja potiču od njih a ostali ih ko poslušni kučići samo prate. Nema veze kolko je to teško sranje, ako rade ameri onda je to dobro.
   Elem, publika u studiju i aplauz na komandu. Počelo je još u doba radija.
nije baš sa radija al je jedina crno bela slika koja ilustruje princip
   Zvanično objašnjenje je da publika prekida izvođače pa su morali da pribegnu ovom rešenju. Ajd jeste, ima i toga ali danas sa novom tehnologijom (usmereni mikrofoni, kompjuteri, audio-miksete...) ovo teško da ima opravdanje. Sve se da rešiti a u najgorem slučaju, nemoj bre da snimaš TV serije pred publikom! Nalepi audio pljesak ko što i inače radiš! Danas, neki lik je zadužen za oznaku kada da se tapše a kada ne a u studiju za miksetom sedi lik i kontroliše početak, kraj i jačinu pljeska. To im je posao. Sam znak neće da ti pomogne ako u studiju imaš bundžiju. Dakle, danas, sam znak i folozofija je samo dokaz jebene poslušnosti zaluđene rulje. Dobili kartu (ili bili izabrani) da besplatno gledaju svoje ljubimce i prodali se. Ma da, osuđujte prostituke!
   Ne snimaju se sve serije za živom publikom al smeh u pozadini je ipak prisutan. Dodaš smeh u studiju pa ispada da su 'fazoni' "The Big Bang Theory" urnebesno smešni. Aha, ma da. Za ovo sranje me zabole jer ga ne gledam al me nervira u onima koje gledam a stvarno su smešne. Ajd da je malko slabiji pa i nekako...

   U vreme normalne televizije moglo je i drugačije. U jednom od svojih silnih intervjua Oliver Mlakar je rekao "Zamolimo gledaoce za suradnju, tu i tamo za pljesak kad je nešto zgodno". Prosto i jednostavno a znam da je vredelo jer sam gledao njegove emisije.

No comments:

Post a Comment