Neki žive samo za ovo al neću o tome. Nije baš ni za temu o amerima iako je vezano za njih. Sva sranja potiču od njih a ostali ih ko poslušni kučići samo prate. Nema veze kolko je to teško sranje, ako rade ameri onda je to dobro.
Elem,
publika u studiju i aplauz na komandu. Počelo je još u doba radija.
|
nije baš sa radija al je jedina crno bela slika koja ilustruje princip
|
Zvanično objašnjenje je da publika prekida izvođače pa su morali da pribegnu ovom rešenju. Ajd jeste, ima i toga ali danas sa novom tehnologijom (usmereni mikrofoni, kompjuteri, audio-miksete...) ovo teško da ima opravdanje. Sve se da rešiti a u najgorem slučaju, nemoj bre da snimaš TV serije pred publikom! Nalepi audio pljesak ko što i inače radiš! Danas, neki lik je zadužen za oznaku kada da se tapše a kada ne a u studiju za miksetom sedi lik i kontroliše početak, kraj i jačinu pljeska. To im je posao. Sam znak neće da ti pomogne ako u studiju imaš
bundžiju. Dakle, danas, sam znak i folozofija je samo dokaz jebene poslušnosti zaluđene rulje. Dobili kartu (ili bili izabrani) da besplatno gledaju svoje ljubimce i prodali se. Ma da, osuđujte prostituke!
Ne snimaju se sve serije za živom publikom al smeh u pozadini je ipak prisutan. Dodaš smeh u studiju pa ispada da su 'fazoni' "The Big Bang Theory" urnebesno smešni. Aha, ma da. Za ovo sranje me zabole jer ga ne gledam al me nervira u onima koje gledam a stvarno su smešne. Ajd da je malko slabiji pa i nekako...
U vreme normalne televizije moglo je i drugačije. U jednom od svojih silnih
intervjua Oliver Mlakar je rekao "Zamolimo gledaoce za suradnju, tu i tamo za pljesak kad je nešto zgodno". Prosto i jednostavno a znam da je vredelo jer sam gledao njegove emisije.
No comments:
Post a Comment