Osnovni pravopis
Negacija uz glagole piše se odvojeno - ne znam, ne želim, ne mogu. Izuzetak su negacije nisam, neću, nemoj i nemam.
Rečca "li" se obavezno odvaja - da li, je li, izuzev u skraćenom obliku kada glasi - dal', jel'. Lakše ćete možda zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete "jeli" onda to neizostavno znači da ste jeli na primer pasulj i nikako ne može da označava rečcu...
Možda nećete verovati, ali mnogo je onih koji umesto "jel'" pišu "jer", pa tako često možemo ne samo da pročitamo već i čujemo rečenicu: "Jer to niste znali"?
Negacija se uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno ide sastavljeno - "nesreća" ili recimo "nezadovoljstvo".
Sinonim reči "nedostajati" glasi "faliti", a ne "hvaliti", i ovo pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći "hvala", a ne kako često imamo prilike da čujemo - "fala".
Pomoćni glagol "biti" najčešće se pogrešno koristi u prvom licu množine. Dakle, ne kaže se Mi bi otišli tamo, već Mi bismo otišli tamo.
Možda nekima na prvi pogled deluje nelogično, tek bilo bi dobro da se zapamti da se superlativi prideva "dobar", "jak" i "slab" ne pišu naj bolji, naj jači i naj slabiji, već sastavljeno - najbolji, najjači, najslabiji.
Nominativ jednine reči "čitaoc", "branioc", "primaoc" glasi čitalac, branilac, primalac, kao što je i genitiv množine čitalaca, branilaca, primalaca, a ne čitaoca, branioca, primaoca.
Ne piše se dečiji i božiji, već dečji, božji. A slovo "j" svakako je suvišno u perfektu glagola "učiti", "raditi", "biti"... Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate, ne piše se učijo, radijo, bijo, već učio, radio i bio. Ovo slovo je suvišno i u reči kaiš, što se ne može reći za prisvojne zamenice, koje glase moje i tvoje, a ne moe i tvoe.
Negde se putuje autobusom, a ne sa autobusom, kao što su i paprike punjene sirom, a ne sa sirom.
Kad već ne znaju šta je pleonazam... Nije čak šta više ili čak štaviše! Piše se ili čak ili štaviše.
Naši lingvisti, Matica Srpska i SANU nije da su baš digli ruke ali se baš i ne lome mnogo. Matica Srpska je rekla da je srPski pravilno al džaba kad i dan danas po novinama nalećeš na srBski. Baš bih voleo da naletim na nekoh od tih koji pišu srBski pa da čujem kako izgovaraju tu reč. Kobac = kopci, vrabac = vrapci je čak i njima ispravno al udaviše sa srBski. Jes' da definitivno imamo zeznutu gramatiku al ko će još i sa time da se bavi? Nominativ množine, genitiv jednine, jednačenje suglasnika po zvučnosti...
vs.
Ma kome da pričam. 😡 Svaki jezik ima svoj sleng pa je bila fora da pričamo šatrovački. Al' čemu se truditi i trošiti reči kad danas imamo emoji. Ko će još da gubi vreme na pisanje cele rečenice: omg, wtf, fu, tmi, stfu, lol, rofl, gtfo...
