Izem ti budućnost kojoj će ovo biti prošlost.
Došla neka čudna vremena: telefon bez dugmića, leto bez sunca, koka-kola bez šećera, kafa bez kofeina, duvan bez nikotina, mleko bez mlečne masti, ljudi bez mozga...
Kao što već rekoh, statistika je kurva kojom možeš svašta da dokažeš. Statistički, jesmo napredovali ali po koju cenu. Prosečni životni vek je duži, ali po koju cenu? Zagrobni ili večni život, i dalje želja većine je čista utopija iliti ludost. Da gledam Pink 100 i kusur godina, jedem hemiju, pijem svakakve lekove, nosim gas masku na ulici zbog izduvnih gasova...
Za sto godina industrijske revolucije sjebasmo Zemlju. Potrošačko društvo...
Samo za primer: prosečna brzina u Njujorku 1913-te bila je 13mph a danas je 8-9mph. Gužve? Ma ne.........
Nekada fosilna goriva
a danas nuklearke. Ma jes bolje al samo da sačekamo još jedan Černobil pa da vidimo kolko je bolje.
No comments:
Post a Comment